Brskala sem po reviji Teena in v oči mi jepadla rubrika, nekaj takega kot Vprašajmo specialista, tema pa je bila Neplodnost. Par, okrog 30 let je ravno zvedel, da verjetno nikdar ne bosta mogla imeti otrok zaradi njegove neplodnosti. Sprašujeta se, kaj zdaj, oploditev s donorsko spermo ali posvojitev ali nič? Odgovor klinične psihologinje dr. Sc. Nataše Jokič Begič s KBC Rebro v Zagrebu se mi je zdel tako dober, da sem se odločila, da vam ga dobesedno prepišem – raje ne bom prevajala, hrvaško pa verjetno vse še znamo…

»Riječ je o jednoj od najdelikatnijih situacija u životu i sigurno vam je teško. Svakome bi bilo. Treba prvo pričekati rezultate svih pretraga. Možda se ukaže neka šansa za oplodnju muževim sjemenom, pa če se problem sam od sebe riješiti. Ako to ne bude moguče, treba odplakati svoje, a tada hladne glave sjesti i razmisliti. Razmislite ŠTO NAS ČINI RODITELJIMA? Geni koje smo prenijeli na potomstvo čine od nas biološke roditelje. Ali daleko je to od pravog roditeljstva. Roditelj ste onda kada se trudite jedno nemočno stvorenje podignuti u čovjeka. Roditelj ste po brizi, po skrbi, po nemiru i sreči, koju osječate dok kraj vas maleno raste. Roditelj ste po neprespavanim nočima, po suzama koje s njim prolijevate, po onom neponovljivom osječaju koji se javi kada vam se dijete nasmiješi. Geni s tim osiječajima imaju samo neke daleke i posredne veze. Ili još konkretnije: zamislite kada bi vam ovako odrasloj rekli, da su vas greškom dali krivoj ženi u rodilištu. Zar biste manje voljeli svoju majku ali bi ona manje voljela vas? Ne, ljubav između roditelja i djece ne prenosi se genima. Vi čete, budete li željeli, imati svoje dijete! Možda ga nečete roditi, ali majka možete biti. Samo ako odlučite. Sretno.«

Punce, prav ima! Vsaka je lahko mama! Pa srečno vsem!