Med.Over.Net

ARHIV - alternativa in zdravo življenje

Brezvoljnost

Default avatar

kar tako ena

Sem v fazi popolnega brezvolja.
Poskušam se motivirati z gibanjem v naravi, pa ne pridem nikamor naprej:
Ugotovila sem, da sem popolnoma "zavozila življenje" (stara skorajda 50 let!!): nisem diplomirala, nimam otrok, v službi in zakonu sem neuspešna.
Postavila sem si vprašanje, kaj bi rada počela. Ne najdem odgovora, kaj bi me toliko motiviralo, da bi to sploh želela početi. Mogoče bi rada urejala kakšne rožice, vodila živali na sprehode, brala in se pogovarjala s starimi ljudmi.. Potem sem se vprašala, kaj bi počela, če bi imela (neomejeno) denarja. Prav tako me nič ne veseli. Še do pred nekaj let (mogoče samo 1 leto) sem imela kup želja in načrtov, vedela sem da delam za to, da bom želje lahko realizirala. Svoje delo sem rada in dobro opravila, zdaj pa se ne morem zbrati in motivirati.
Veljam za zgovorno in dinamično, na splošno verjetno tudi za uspešno žensko. Ko bi me ljudje videli od znotraj!! Ne gre več!
Prosim bralce in strokovnjake za nasvete!
Default avatar

anonimna

Hja, jst sem sicer precej mlajša, ampak to so bolj al manj znaki depresivnosti. Bolj natančno bi sicer morala opisat stanje in seveda to lahko samo strokovnjak opredeli, ampak takšno "nerealno gledanje" na sebe- da si misliš pri sebi da si čist zavozil vse, čeprav si "teoreticno" uspešen, da si čist brez volje za karkoli ipd....no, mogoče sem pretirano interpretirala vse skupaj, vsekakor pa tud če še ni do tega stanja pršlo, predlagam da se čimprej obrnete po pomoč "zunaj sebe" -najprej npr. se zaupat prijateljem (oz. enemu), če ne gre drugač pa kakšna "strokovnejša" psihološka pomoč, da vam kdo pomaga priti čez krizo, da ne bo še kdaj hujša! Sploh nizko samospoštovanje, ki je kar očitno v vašem pisemcu, je pomoje ful pomembno poštimat!
Pa srecno!

anonimna
Default avatar

Binca

Spoštovana!
Imam nekaj čez petdeset in sem upokojena. Podobne misli včasih pridejo. Pomaga mi sprehod, planinarjenje, obisk svete maše, posebej maše za notranje ozdravljenje in obisk raznih tečajev: tuji jeziki, biblični krožek, moč pozitivnega mišljenja, obisk opere skupaj s prijateljico ali prijateljem, kino.
Srečno!

Binca
Default avatar

se ena

To isto. Le da pri tridesetih. S krasno familijo, možem in službo. Torej bi moralo imeti življenje nek smisel! Saj sploh nimam za kaj jamrat, mi je rekla oseba, kateri sem zaupala svoj problem. In res nimam! Jaz pa sem povsem obupana. Ne morem več. In predvsem: ne vem, kaj bi sploh rada. Včeraj sem poizkušala razložit možu. Videti je prestrašen. Boji se, da si bom kaj naredila. Tudi jaz se tega bojim.

Ampak včasih, kak dan, je pa vse v redu. Se zavem, kaj vse imam! In sem res srečna! Zakaj, od kje tiste črne misli?
Default avatar

nada

Tudi jaz sem ena takih. Le da mi to razpoloženje niha iz dneva v dan. Sem pa mnenja, da tako je življenje in da se moramo ravno tako iz dneva v dan truditi, da premagamo te misli. Vedno si rečem: imam samo dve možnosti:
sem dobre volje ali pa slabe. In izbira je moja.
Imam pa predlog:
Tako kot so koordinacije, sestanki ... v poslovnem svetu ravno tako bi morali imeti sestanke, pogovore, ki se tičejo našega osebnega življenja vsaj enkrat tedensko eno do dve uri.
Ste za?
Se javim v četrtek ob 11.30 uri
Default avatar

nekdo sem

drage moje..sem ena imed vas..danes bi mogla delat,pa nikakor ne gre..otroka sem pustila doma spat,js pa tle..iščem pomoč..ma ne smilim še sama sebi ne..rada bi si pomagala pa ne gre..sem depresivna to smo že ugotovili,jem tablete proti depresiji,pa vseen ne gre in ne gre..res da nimam visoke šole sem pa zelo sposobna in sem si-ko je bila še volja zaslužila kr dost denarja z delom na črno..danes nisem več sposobna..ker ni volje,ničesar..rada bi delala pa ne morem,ker ne pridem niti do vhodnih vrat kaj šele kam naprej..najbrž bo treba poiskati zdravnika in mu povedati še te težave..morda dobim spet kakšne tablete zraven..ni izhoda,ne gre ne gre..pa prijatelji..kdo pa razume kako zgleda to stanje če ni bil v njem??? vsak samo reče-pomagaj si sama ker si sam moraš pomagat..ja si--najlažje od vsega je it spat in upat ,da ko se zbudiš, da bo bolje..pa ni..kak dan v tednu mi uspe opravit delo..vse ostalo pa..vegetiram doma pred pc-jem in v postelji,drugi pa mi pravijo da sem lenuh
Default avatar

it...

Spoštovana "nekdo sem"

Verjamem, da je težko nekaj početi in zahtevati od sebe, če nimaš energije.

Pomembno je, da se najde vzrok..Ali je to psihičnega izvora ali telesnega.
To se najlažje ugotovi, če pobrskaš po spominu, kako se je začelo.. in kdaj.

Če so vzrok razne travme ali neizražena čustva, potem je treba k psihoterapevtu, da se zadeve razčistijo.

Če pa se sumi, da je vzrok v nepravilnem delovanju žlez ali pa kakšna bolezen, pa je treba k splošnemu zdravniku, da se dobi napotnica za endokrinologa ali pa ugotovi, če je vzrok težav, okužba s kandido.

Lahko napišeš kaj več o sami težavi, da bom lahko odgovoril kaj konkretnejšega.

Robi.
Default avatar

bygi

Ciklotimija


Promene raspoloženja
Kada govorimo o promenama raspoloženja i učestalim fazama ushićenja koje smenjuju faze tuge i neraspoloženja prvo što većini ljudi padne na pamet jeste manično depresivni poremećaj. Ipak, nije svaka osoba koja je sklona ovakvim oscilacijama raspoloženja manično depresivna. I kod mnogih normalnih ljudi mogu se se sresti različita raspoloženja i svako može potvrditi da u svom iskustvu ima kako faze izuzetno pozitivnog raspoloženja, tako i faze u kojima se oseća beznadežno i preplavljeno neprijatnim osećanjima. Negde na na tom kontinuumu između normalne populacije sa povremenim blagim oscilacijama raspoloženja i onih koji imaju dijagnostifikovan manično depresivni poremećaj nalaze se ciklotimične osobe.
Ciklotimične osobe imaju, kao i one sa manično depresivnim poremećajem, i manične i depresivne faze, ali su one kod njih izražene u dosta blažem obliku. Sa druge strane, za razliku od ljudi koji nemaju ovakav poremećaj, njihove faze raspoloženja i neraspoloženja biće dosta upadljivije i, što je još značajnije za dijagnostifikovanje, ove faze će se teško moći objasniti bilo kakvim realnim dešavanjima u njihovom životu. Verovatno će vam se, dok čitate o ciklotimiji, desiti da pomislite kako u sopstvenom iskustvu imate iste promene raspoloženja i periode kada vam se činilo da možete sve, a onda i periode kada vam se činilo da ne možete skoro ništa. Ipak, ako je zaista tako, verovatno ćete uspeti i da nađete događaj koji je bio okidač za takvo stanje dok će ciklotimična osoba takve osećaje moći da objasni isključivo promenama koje su se odigrale u njoj samoj. To da li će osoba biti ushićenja ili depresivna ne zavisi niti od toga kakav joj je dan, niti od obaveza koje ima u tom u periodu ili svakodnevnih problema, već isključivo od promena u njenom unutrašnjem svetu koje se ne moraju poklapati sa realnijm dešavanjima u životu osobe. Pri tom, ove osobe imaju dobro očuvan kontakt sa realnošću i svesne su ove činjenice da je problem u njima samima.

Faze izusetno dobrog ili izutetno lošeg raspoloženja mogu trajati par dana, nedelja, pa i duže. Takođe se dešava da ciklotimična osoba ima i periode bez ijedne od ovih faza i tada deluje potpuno uravnoteženo. Ipak, faza bez depresije i bez manije nikada ne traju duže od dva meseca.

Ciklotimična osoba može biti izuzetno pozitivna i druželjubiva, pristupačna za druge ljude, topla i darežljiva. Često se dešava da zbog tolikog optimizma i otvorenosti za druge okruženju deluje čak i naivno i površno. Ono što iznenađuje okolinu koja je na osnovu ovoga stekla sliku o njima jeste prelaz u sledeću fazu kada se dešava upravo suprotno, preopterećene su dubokim besomučnim analizama, zabrinute o svemu što je oko njih i u njima samima, tmurne i povučene od drugih. Ove faze mogu trajati par dana, ali i više nedelja, pa i duže. Takođe se dešava da ciklitomična osoba ima i periode bez ijedne od ovih faza i tada deluje potpuno uravnoteženo. Ipak, faza bez depresije i bez manije nikada ne traju duže od dva meseca.

Princip sve ili ništa
Cikotimična osoba funkcioniše po principu sve ili ništa. Faze uzbuđenja sa jedne strane i povučenosti i tuge sa druge, zapravo su povezane različitim očekivanjima koje osoba u tim periodima ima. Kada preovladavaju pozitivna očekivanja, zakoni verovatnoće su u potpunosti odbačeni i osoba se ponaša kao da neuspeh ili razočarenje nisu među mogućim ishodima bilo koje akcije koju preduzme. Ovakav stav nam objašnjava njihovu neobazrivost i sklonost ka preuzimanju rizika u periodima kada se osećaju izuzetno dobro. Zapravo, za njih rizik u ovom periodu ne postoji jer je uspeh zagarantovan. Ukoliko opasnost od razočarenja postane očiglednija pod uticajem realnosti od koje je ipak nemoguće pobeći, njihove raspoloženje se ipak neće pokvariti, bar ne još uvek. Pokušaj da održe pozitivnu fazu ogledaće se u još većoj euforiji koja zapravo za cilj ima skretanje pažnje sa činjenice da su u realnosti mogući ne samo uspesi, već i razočarenja. Ukoliko faze pozitivnog i negativnog raspoloženja postanu toliko ekstremne da osoba prestane da prihvata realnost i istu falsifikuje kako bi se uklopila u njena trenutna očekivanja, termin ciklotimičost više nije adekvatan i takvo stanje nazivamo manično depresivnom psihozom. Ciklotimična osoba ipak neće falsifikovati realnost već će onda kada je ista navede da sagleda i neprijarnu stranu života preći u negativnu fazu.
Potpuno pozitivna očekivanja se pretveraju u potpuno negativna onda kada je prepreke ka cilju već nemoguće izbeći ili onda kada je doživljeno neko čak i najmanje razočaranje koje nikako nisu mogli da izbegnu. Kada kažemo najmanje razočarenje, mi mislimo na mala razočarenja kao ona sa kojima se svi ljudi susreću onda kada se planovi ne odvijaju u potpunosti onako kako se očekivalo. Osoba koja nije ciklotomična će nakon ovakvog iskustva moći da nastavi istim putem i vremenom ipak ostvari cilj ka kome je krenula. Za razliku od nje, ciklotomična osoba će se potpuno okrenuti sebi i napustiti sve planove koje je imala. Zbog ovoga je potrebno naglasiti da za ciklotomičnu osobu zapravo ne postoje mala razočarenja. Za nju postoji put kojim se ide direktno ka cilju bez ikakvih prepreka i promena plana i sa druge strane put koji vodi u propast. Sredinu oni jednostavno ne vide.
Razočarenje i prepreke ne moraju biti realni, moguće je da osoba u maničnoj fazi ispunjena energijom i elanom zaista ostvari sve što je sebi zacrtala, ali da ipak negde u sebi oseti razočarenje koje će je odvesti u depresivnu fazu. Upravo se na to misli kada se kaže da promene raspoloženja kod ciklotomične osobe ne moraju biti u skladu sa realnim dešavanjima u njenom životu. Razlog ovakvih osećanja leži u nerealnim očekivanjima koje je osoba imala od samog cilja. Kada se takva očekivanja ne ostvare, javlja se faza negativnih očekivanja, sve prepreke su preuveličane, razočarenje deluje kao neizbežno i počinje da preovladava osećanje bespomoćnosti.

Teškoće u prepoznavanju ciklotimije
Ciklotimiju je često teško prepoznati jer osoba, dok je u pozitivnoj fazi, deluje srećno i zadovoljno i retko ko bi posumnjao da to može predstavljati problem i razlog za odlazak kod stručnjaka. Sa druge strane, kada je ova osoba u nepovoljnom periodu, ona je izolovana i povučena pa okolina često ni nema uvid u to kolika je zapravo promena u njenom stanju.

Jedan od razloga neprepoznavanja ovog poremećaja jeste i to što se relativno kasno javlja ukoliko ga upoređujemo sa ostalim poremećajima čiji se prvi simptomi javljaju već u detinjstvu. Ciklotimija se obično javlja u ranom odraslom dobu te ljudi misle da se radi pre o fazi nego li o premećaju.
Da bi se ovaj poremećaj prepoznao, ne smemo se skoncentrisati isključivo na raspoloženje osobe, već na njen celokupni način života i to koliko su promene u istom upadljive. Karakteristično je, na primer, to da se u, zavisnosti od faze u kojoj je osoba, upadljivo menja i njena pričljivost. Kada su pozitivnoj fazi često će biti oni koji u društvu zasmejavaju druge svojim dosetkama i zaraznim smehom, dok će u negativnoj fazi biti oni koji sede u uglu stola i tužnog pogleda posmatraju društvo oko sebe.
Još jedna upadljiva promena jeste i u tome koliko im je vremena potrebno za san. U zavisnosti od toga u kojoj su fazi, ovim osobama može biti dovoljno izuzetno malo sna kako bi uspešno obavljale sve svakodnevne aktivnosti, ali isto tako mogu spavati i po više od deset sati kako bi zadovoljile svoju potrebu za snom.
Da promene nisu samo na emotivnom planu pokazuje i činjenica koliko se menja njihovo mišljenje. Od izuzetno jasnog i kreativnog mišljenja dolaze do mentalne konfuzije koja im onemogućava da reše i najjednostavnije probleme. Rad je takođe specifičan. One zaista mogu da u svojim pozitivnim fazama urade mnogo za kratko vreme. Ono što je zanimljivo jeste da često birajaju veoma neuobičajeno vreme za rad.
Sve što je navedeno bi trebalo olakšati prepoznavanje ciklotimije kako bi se osoba na vreme obratila stručnjaku. Često ljudi sa ciklotimijom usled neznanja o ovom poremećaju žive uvereni u to da je ona samo odraz njihove ličnosti i karaktera te propuštaju priliku da sagledaju istu kao problem za koji postoji rešenje.



Dragana Miletic


Uzroci nastanka ciklotimičnog poremećaja

Ljudi sa ciklotimičnim poremećajem najčešće u porodičnoj istoriji imaju pojave depresije, bipolarnog poremećaja, suiscida ili bolesti zavisnosti. Sredinski faktori se uglavnom tumače kao okidači već postojećih dispozicija za bipolarno reagovanje

Iako uzroci nastanka ciklotimičnog poremećaja nisu precizno definisani, stručnjaci se slažu da je on velikim delom izazvan naslednim faktorima, istim onima koji uzrokuju bipolarni poremećaj (manično depresivni poremećaj). Ljudi sa ciklotimičnim poremećajem najčešće u porodičnoj istoriji imaju pojave depresije, bipolarnog poremećaja, suiscida ili bolesti zavisnosti.
Ciklotimične osobe pokazuju neke specifične promene biohemijskih funkcija, kao što su poremećaji funkcija štitne žlezde, promene u ukupnom vremenu trajanja REM faza spavanja, poremećaj aktivnosti neurotransmitera itd. Ipak, i dalje ostaje nejasno da li su ovakva specifična fiziološka stanja uzrok promenama raspoloženja ili njihov rezultat.
Sredinski faktori se uglavnom tumače kao okidači već postojećih dispozicija za bipolarno reagovanje i mogu povećati rizik za razvoj samog poremećaja. Periodi visoke koncentracije stresa pogoduju razvoju ovog poremećaja. Velike životne promene kao što su smrt bliske osobe, drastična promena sredine i prinudne migracije, neke su od situacija koje mogu podstaći razvoj cilkotimije. Zloupotreba psihoaktivnih supstanci može biti kako okodač za razvoj poremećaja, tako i pokušaj prevladavanja depresivne faze već prisutnog poremećaja.