Spoštovana dr. TAnč!

Lepo lepo vas prosim, če si vzamete minutko ali pa dve, in mi pomagate.
Namreč imam 2 meseca staro hčerkico. Opažam, da mi hoče malo zategovati glavico nazaj, tudi pri dojenju, ko išče prsi. Ko jo držim v pokončni drži (trudim se, da je v pravilni legi, z rokicami lepo na mojih ramenih, da bi ji glavica “počivala”) ko podirava kupčka, ona lepo “fajn” drži glavico, namesto da bi jo naslonila. Ampak menda to ni vredu. Pri njeni starosti mesec in pol sva bili v ped. amb v bolnišnici na kontroli bilir., pa ped. povem to, da glavico tako čvrsto drži, je rekla, da to ni vredu, da ima nekoliko visok mišični tonus v zgornjih okončinah in da svetuje prikaz handlinga. Predvčerajšnjim sva imeli pri naši pediatrinji posvetovalnico, a takšno, da so nama samo skontrolirali težo in višino, ko pa sem hotela do zdravnice, da bi ji dala izvide in jo povprašala o tem in onem, sploh o rezultatih izvida in kako naj postopam pri handlingu, žal do zdravnice nisem uspela priti, ker je sestra rekla, da danes več ne bo brala izvidov, ker je že tolio ura, da češ da nimava posvetovalnice… Pa pravim, da jaz moram priti do zdravnice, da mi pove, da imam kup vprašanj, mi odgovori, da naj si jih zapišem na en list in jo bom čez en mesec vprašala, ko bom imela posvetovalnico. HALO??? V enem mesecu se lahko še marsikaj spremeni…

Mene je res skor kap. Pa sem ji rekla, da imam na izvidu napisano za handling, a naj grem ko bo stara eno leto, al kako, če pa to potrebujem sedaj?!?
V bolnišnici pa nisem dobila nobenega datuma in nič, tako da za nič ničesar ne vem…

Vem samo to, da se pred 4 leti, ko sem rodila prvorojenca, nihče ni zanimal za ta handling (pa vem da ni kaj slabega, če mi kdo pokaže), pa nihče ni nič kompliciral, kdaj je dvignil glavico, ali jo je zategoval nazaj, kdaj je samostojno sedel… danes pa naenkrat toliko novih stvari, da sem resnično čisto preveč zmedena.

Kaj to sploh pomeni, če glavico zateguje, kako naj jo “krotim”, da ji to preprečim, kako jo naj pri previjanju prijemam (za dvigovanje nogic pri brisanju ritke vem, ker to je edino, kar so mi pokazali, ko sva šle s tamalo v Center zaradi bili.), ker mi je danes pokazala, da pa zna ona narediti most… pa menda tudi ni preveč dobro.

Če vam po pravici povem, sem totalno zbegana, ped. v boln. me je toliko znervirala in zasekirala!!!

Na vas se obračam z veliko prošnjo, če mi lahko podate kakšen nasvet, kako pravilno prijemati, ravnati, kaj pomenijo vse te stvari z zategovanjem mišic itd in kako to vse skupaj vpliva na razvoj. Ker pri prvem, se spomnem, je bilo približni isto, vendar nihče ni kompliciral, pa je danes povsem normalen fant, brihten da je kaj in aktiven in zadovoljen.

Pa še to bi vas rada vprašala: koliko bi se naj dojen dojenček zredil na mesec? Moja se je rodila z 2840 g, pri 1 mesecu in 5 dni jih je imela 4040 g, sedaj po enem mesecu, se pravi je stara 2 meseca, pa jih ima 4940 g.
V enem mes. je sedaj pridobila 900g, je samo dojena, moram pa povedat da poliva, se mi zdi da še kar pogosto, vendar količinsko ne tako veliko naenkrat, pogosto pa ja. Ima dvigjeno ležišče, blato odvaja normalno in tudi lula normalno. Se mogoče premalo redi? Ker nisem navajena tega, ker prvi ni nikoli polival, bil je dojen 1 leto, samo dojen do 6. mes., redil se je pa okol 800-900 g na 14 dni. Zato mi je sedaj tako malo, se mi zdi, pa ji še ponudim dojko po podiranju kupčkov, vendar zgleda da ima dovolj, ker je noče več.

Vem, da sem malo poflancala, kljub temu si želim da mi čimbolj obširno, kolikor pač zmorete v vaših okoliščinah, odgovorite, ali pa mi podate kak link, kot ste mi že enkrat tako zelo pomagali (za hiperbilirubinemijo).

Saj sem sama že poskušala iskatikaj o handlingu, tisto v hrvaščini ne kaže tako obširno, žal pa sem pri angleščini bolj vtemi… Obstaja kaj v slovenščini, s prikazom v slikah?

Zlati ste!!! Hvala in LP

Pozdravljeni, minka*,
najprej naj povem, da vaša deklica po teži napreduje odlično in da kljub polivanju nimate kaj skrbeti.

O pravilnem pestovanju smo na tem forumu res veliko pisali. Poiščite z “iskanjem”, vpišite ali ekstenzijski vzorec ali iztegovanje ali handling in dobili boste res veliko vprašanj in odgovorov.

Najprej deklico pokonci nosite samo pri podiranju kupčka. Potem pa ne. Pokončna drža pri tako malem otroku povzroči zategovanje in iztezanje vratu, glavice, zategovanje ramen in vlečenje ročic navzad. Na linku Baby handling si oglejte vse slikce in razlage, kako je treba otroka nositi, da ne povzročamo napačnih refleksnih odgovorov in razvoja napačnih vzorcev gibanja. To je izrednega pomena za nadaljnji gibalni razvoj, pravilno sedenje, plazenje, vstajanje in hojo. Pa seveda tudi za kasneje, kar vidimo tudi pri šolarjih kot slabe drže, ukrivljene hrbtenice, ipd.

Žal ne morem odpreti odličnega članka dr. Lidije Dimitrijević s slikcami, zato vam samo kopiram besedilo:

Pokret je osnovna karakteristika života kojom se izražavaju osećaji (mimika), uspostavlja verbalna i gestovna komunikacija (govor, gestikulacija), ovladava prostorom i postiže biološka samostalnost (1).
U najranijem životnom dobu pokret je odraz stanja i ponašanja deteta. Kod novorođenčeta motorni obrasci su refleksne prirode. U doba odojčeta, preko obrazaca posturalne kontrole, razvijaju se obrasci voljnih pokreta, a kasnije, preko brojnih neuronskih veza, formiraju se sekundarno automatizovani, koordinisani voljni pokreti (2,3).
Motorni razvoj zdravog novorođenčeta, odojčeta i malog deteta odvija se potpuno spontano, prema prirodnim zakonitostima i direktno zavisi od anatomske i funkcionalne adekvatnosti centralnog nervnog sistema (CNS). Tok ovog razvoja determinisan je genetski utvrđenim obrascima razvoja, ali je istovremeno stimulisan i nadražajima iz spoljne sredine. Na ove nadražaje, koje mozak kao organ, odgovoran za integraciju i koordinaciju, prima od čulnih organa, odgovara automatskim složenim reakcijama (4,5). Za dete to znači stalno poboljšavanje motornih sposobnosti pomoću kojih se ono bori za svoju fizičku nezavisnost, kao i sposobnost adaptacije na uslove socijalne sredine.
Usvajanje glavnih motornih funkcija (kontrola glave, bočni transferi u ležećem položaju, sedenje, stajanje, hod, puzanje, hvatanje) odvija se potpuno spontano. Sve motorne radnje dete nauči i savlada potpuno samo i zato nije potrebno „učiti“ dete da sedi, stoji, hvata, hoda… “Učenje” deteta motornim radnjama predstavlja grubo, nepotrebno i nepoželjno uplitanje u spontan motorni razvoj kojim se ometa i usporava normalno usvajanje motornih funkcija (6).
Uvek treba imati na umu da između motornog i psihičkog razvoja postoji tesna veza i jak međusobni uticaj, te se zato umesto termina “motorni”, često koristi termin “psiho-motorni” razvoj.

Neometan razvoj kretanja u prvoj godini života

Razvoj motorike u položaju na stomaku (pronacija) do puzanja i stajanja

Novorođenče i mlado odojče leži na stomaku u savijenom položaju. Savijenost zahvata i gornje i donje ekstremitete. Zbog jake savijenosti nogu, karlica je odignuta od podloge, pa je zato težina tela na obrazu, grudima i podlakticama bočno od tela.
Od trećeg meseca i u četvrtom, dete počinje da održava ravnotežu, a preduslov za to je da su oba lakta ispred linije ramena, da je jaka fleksija u karlici popustila i da se težina tela pomerila sa grudi ka stomaku. Ova faza u motornom razvoju označena je kao “oslonac: lakat-karlica”. Samo iz ovog položaja dete može nesmetano da okreće glavu.
U petom i šestom mesecu dete se sve više odiže, tako da sa šest meseci potpuno opruži laktove i oslanja se na otvorene šake. Težina tela premešta se sa stomaka ka karlici. Ova faza u motornom razvoju zove se “oslonac: šaka-karlica”.
Sa punih sedam meseci funkcija oslonca na šake je toliko dobra da se dete pomera unazad a težinu nose šake i bedra. Tako dete uči da opterećuje noge, dok bočno pomeranje postiže “osloncem: jedna šaka–karlica”.
Sa osam meseci dete uspeva da odigne karlicu od podloge i tako otkriva “oslonac: šaka-koleno”. Međutim, još uvek ne može da puže jer mu nedostaje pomeranje težine na bok. Ovo će uvežbati u položaju na stomaku unakrsnim pokretima tela: okreće se oko pupka udesno i ulevo. Kada savlada pomeranje težine na bok, stvoreni su uslovi za kretanje napred (deveti i deseti mesec).
Sa deset meseci dete zauzima četvoronožni položaj, klati se napred – nazad i pri tome naizmenično opterećuje ruke i kolena. Tako uvežbava ravnotežu za puzanje i tek onda će moći dobro i koordinisano da puže. Iz puzećeg stava će lako preći u kosi sedeći i opet iz sedećeg u puzeći. Ako je dovoljno stabilno i sigurno, može da se podigne i otkrije “oslonac: šaka-stopalo” ili “medveđi hod”. Iz ovog položaja dete može da ustane u stojeći stav sa 10 ili 11 meseci.

Razvoj motorike u položaju na leđima (supinacija) do sedenja

U prvim mesecima života (do trećeg meseca), odojče ima refleksne pokrete tela – holokinetička faza, i na sve draži reaguje refleksnim pokretima ekstremiteta (Morov refleks). Morov refleks će u drugom mesecu preći u fazu telesnih reakcija – distona faza.
Sa tri meseca odojče leži na leđima simetrično, dovodi obe šake ispred lica, “igra: šaka-šaka”. Noge su savijene, dodiruju podlogu petama ili su odignute.
Sa četiri meseca dete može dobro da drži ravnotežu na leđima, noge su savijene u kukovima i kolenima, izvodi stopalima pokrete hvatanja kao i šakama. Potiljak i gornji deo tela su opruženi. Leži pravo, tj. linija: nos-pupak–simfiza je prava.
Dete staro pet meseci zauzima perfektan “sedeći stav” u ležećem položaju. Noge su podignute, dodiruje šakama svoja bedra, posmatra stopala, koja su sve bliže glavi.
Sa šest meseci odojče hvata stopala rukama, a sa sedam ih stavlja u usta. Pri ovom pokretu premešta se težina tela. Težina tela se prebacuje ka glavi pri čemu se isteže lumbalni deo kičmenog stuba.
Sa sedam meseci dete može vrlo dobro da se okrene sa leđa na stomak preko obe strane.
Sa osam meseci rado se igra na boku, da bi sa devet ili deset meseci otkrilo tzv. “sedenje ukoso”, tj. da bi potpuno samo selo (7).
Sa jedanaest meseci 90% dece može samostalno da zauzme pravilan sedeći stav iz koga često prelazi u puzeći preko sedenja ukoso i opet se vraća u sedeći.

Razvoj motorike u bočnom položaju do hodanja

Posmatranjem bočnog položaja mogu se ustanoviti elementi “hodanja” u ležećem stavu.
Sa četiri meseca dete se može skotrljati na bok bez pomeranja težine i sa rukama i nogama ispod tela.
Sa pet meseci, dok leži na boku javlja se bočno pomeranje karlice. Sa bočnim pomeranjem karlice dorzalno i ventralno povećava se radijus kretanja nogu i postiže diferencijacija nogu.
Sa šest meseci, kada se dete okreće sa leđa na stomak, uočava se uzorak hodanja u ležećem položaju na boku: donja strana (na kojoj leži) je oslonac, gornja strana je pokretna, noge se kreću automatizmom koračanja.
Sa sedam meseci dete se podjednako dobro okreće na obe strane. Strana oslonca i slobodna – pokretna strana se stalno menjaju pri čemu strana oslonca ili donja strana odgovara fazi hoda u kojoj se staje na nogu, dok slobodna strana odgovara fazi iskoraka napred. Dakle, dete “hoda” pri okretanju oko sredine tela na drugu stranu (7).
Sa osam meseci dete se okreće sa stomaka na leđa i izvodi kontrapokret od zone rame-karlica, tj. obrtanje kičmenog stuba. Ovakav pokret odrasli automatski čine u hodu.
Sa devet i deset meseci dete je uvežbalo sve faze kretanja i mišićne grupe u ležećem položaju tako da sada može da se uspravi, da puzi, da podiže jednu nogu i da se preko klečećeg stava uspravi uz predmete u stojeći stav.
Krajem jedanaestog i u dvanaestom mesecu 90% dece počinje prohodavanje u stranu uz pridržavanje za
predmete. Više od 50% dece sa punih dvanaest meseci hoda slobodno bez pridržavanja ( 8 ).

Ometanje normalnog razvoja kretanja

Pasivno posedanje – “učenje” deteta da sedi

Nekada se smatralo da dete u uzrastu od 6 meseci treba da sedi, te da je potrebno pasivno posedati dete uz obavezno podupiranje. Ne uzimajući u obzir normalne faze u razvoju kretanja, ne poštujući prirodne nagone za kretanjem i zakone razvojne kineziologije, nanosi se ogromna šteta detetu i njegovom zdravlju. Prerano pasivno postavljanje u sedeći položaj naročito veliku opasnost predstavlja za decu sa smetnjama u motornom razvoju, jer se svako patološko držanje pogoršava u vertikalnom položaju.
U uzrastu od petog do devetog meseca, zdravo dete u položaju na leđima stalno drži noge podignute od podloge, flektirane u kukovima, hvata ih rukama, sa tendencijom da stopalo dosegne ustima. Podižući noge prema glavi odojče zapravo priprema lumbalni segment kičmenog stuba za buduće sedenje. Pri ovome dolazi do istezanja lumbalnog segmenta, tj. međusobnog udaljavanja lumbalnih pršljenova, što je veoma važno i poželjno za razvoj kičmenog stuba.
U ovom periodu roditelji čine veliku grešku: pasivnim postavljanjem deteta u sedeći stav, dolazi do sabijanja lumbalnog segmenta što je nepoželjno i može biti štetno. Kod odojčeta od šest meseci koje sedi sa
podupiranjem može se čak uočiti i deformacija u predelu L2–L5, kao i fleksija trupa prema napred. Oslonac je smanjen i sveden na svega 30% od potrebnog, dete je nestabilno, nesigurno. Sva njegova pažnja usredsređena je na održanje ravnoteže, a koordinisana igra rukama jako otežana. S obzirom da u ovom uzrastu nije razvijena bočna zaštitna ekstenzija, dete lako gubi ravnotežu i pada u stranu ili prema napred. Pasivno posedanje ne koristi ničemu, a može biti štetno po lumbalni segment kičme (sabijanje), dovodi do destabilizacije deteta zbog smanjenja površine oslonca za oko 70%, kao i do usporenog razvoja funkcije hvatanja. Na slikama je prikazano normalno posedanje deteta u uzrastu od 10 meseci: iz četvoronožnog položaja (oslonac: šakakoleno)
(Slika 1), podmetanjem noge ispod sedalnog predela
(Slika 2), dete lako prelazi najpre u kosi sedeći
(Slika 3), a iz njega u pravi sedeći položaj
(Slika 4) kada sedi sa potpunom ekstenzijom kičmenog stuba, potpuno je stabilno i može dobro da koristi ruke za hvatanje predmeta. Iz ovakvog sedećeg položaja dete potpuno samostalno i nezavisno od tuđe pomoći može da se vrati u četvoronožni položaj iz koga će opet lako preći u sedeći. Dakle, dok dete ne usvoji oslonac “šakakoleno” neće moći samo da sedne; 90% dece izvodi ovaj transfer između devetog i jedanaestog meseca.
Na Slici 5 prikazano je odojče od 6 meseci u sedećem položaju gde je uočljiva fleksija trupa napred zbog nestabilnosti i nedovoljne površine oslonca koja iznosi oko 30% od normalnog. Na Slici 6 prikazano je odojče uzrasta 6 meseci, u normalnom položaju i površina normalnog oslonca potrebnog za stabilnost deteta u tom uzrastu, koja mu dozvoljava koordinisanu igru rukama.
Posebno treba ukazati na problem koji se javlja kada se uradi ultra-zvučni pregled kukova. Naime, konstatacija: “Kukovi su dobri, može da sedi” potpuno je neopravdana iz prostog razloga što niko, pa ni dete ne sedi na kukovima, već na glutealnoj regiji gde glavno opterećenje trpi lumbalni segment kičme, a ne zglob kuka.

Upotreba pomagala (nosiljke, ljuljaške, skakalice, šetalice)

Uz pretpostavku da će obezbediti udobnost i poboljšati razvoj deteta, napravljene su ležaljke–ljuljaške. U ovakvim ležaljkama zbog kosog položaja leđa, odojče se dovodi u pasivan sedeći stav. Pri tome je onemogućeno normalno premeštanje težine tela prema glavi, kao što je to slučaj kada dete leži na leđima normalno, već se vrši pritisak na kičmeni stub. Tako dolazi do sabijanja lumbalnog segmenta kičme, što može imati štetne posledice.
Ljuljaške nepovoljno deluju i na razvoj kretanja nogu, jer onemogućavaju fleksiju u kukovima i kolenima, kao i pomeranje stopala prema licu. Stiče se navika da noge budu ekstendirane, što je u prvim mesecima nepoželjno i štetno. Na osnovu pretpostavke da dete treba da nauči da hoda u vertikalnom položaju, upotrebljavaju se razna pomagala tipa skakalica, hodalica i dupkova, čime se deci uskraćuju normalne faze u razvoju kretanja kao što su ustajanje iz četvoronožnog i puzećeg položaja, održavanje ravnoteže, prohodavanje u stranu.
U šetalici dete zauzima potpuno neprirodan stav gde je glava zabačena pozadi, ruke podignute uvis, ramena retrahovana (9). Posebno štetan efekat šetalica ima na razvoj stopala jer provocira equinus položaj stopala i kasnije naviku da se hoda na prstima što je prikazano na Slikama 7 i 8.

Zaključak
Motorni razvoj zdravog deteta odvija se potpuno spontano, prema prirodnim zakonima kretanja. Kardinalne motorne funkcije kao što su bočni transferi, sedenje, puzanje i hod, zavise od zrelosti CNS i lokomotornog aparata, posebno kičmenog stuba, a ne od zainteresovanosti roditelja i lekara da ubrzaju ovaj razvoj. Svaki pokušaj učenja deteta ovim radnjama, zapravo je ometanje razvoja kretanja. Dete će se podići onda kada je u ležećem položaju vežbanjem stvorilo uslove za vertikalizaciju.
U svakom slučaju, ne treba učiti dete da sedi ili hoda, posebno ne treba koristiti pomagala tipa hodalica, skakalica i sl. jer se nametanjem položaja i sa ovakvim spravama detetu uskraćuju važne razvojne faze.
Za razvoj kretanja deci nisu potrebna nikakva pomagala. Pomagala suzbijaju kod dece njihov prirodni nagon za kretanjem, ometaju razvoj kretanja i mogu imati štetne posledice, npr. equinus stopala, deformitete stopala i kičme i sl.

Vsekakor pa ni dobro, da ne morete do svojega pediatra. Naročite se v ambulanto, pa morda tako, da ne boste čakali med bolnimi otroci in se pogovorite.

lp
Tanč

Spoštovana dr. Tanč,

najlepša vam hvala za res zelo obširen odgovor.

No, naj vam samo povem mogoče to, da naša tamala itak sploh ni rada na rokah. Res pa dosti podirava kupčke, včasih jih po dojenju kar po 4 rukne, včasih jo moram, ko leži, obvezno dvignit ker začne sknecati, pa še potem podre. In zaradi polivanja sem jo pač vedno dvignila pokonci k sebi,ker me je bilo strah kakšne zadušitve, ker ko sem bila v bolnici, so jih enih par pripeljali, ker niso mogli dihat, ker so polivali, se jim je nosek zamašil.

Danes sva bila z možem še posebej pozorna, kako se obnaša, pa pazila sva, kako sva jo prijela.

Ne venomer zategne glavico nazaj, samo včasih. Ko joka, takret že. Se naredi tako trdo, da je še posesti ne morem. Pesti pa tišči skupaj skoraj vedno, palca ima skrita pod ostalimi prstki. Drugače je pa tako dobrovoljna! Začela se je že “oglašati”, ko se z njo pogovarjam, pa točno registrira, kdo se z njo pogovarja in se smeji.
Prosim, povejte mi, ali jo že lahko začnem takole “posedati”, kot kažejo slike od 1-4 (Mame i Bebe), kajti tako ste svetovali tudi eni drugi mamici, ki ima 2,5 mes. sarega dojenčka. Saj si jo dam lepo takole na ramo, da bi njena glavica počivala, a kaj ko jo pa tako drži pokonci. Pa jo pridržujem zraven.
Res si srčno želim, da pridem čimprej do naše pediatrinje, a kaj ko sam Bog ve, kako dolgo bom kaj morala čakati v bolnici na handling.

Linke, ki ste mi jih poslali, so krasni. Potrudila se bom in probala že kaj sama izvajati, a upam, da ne bom kaj narobe.
Za držo vse razumem, kako jo naj prijemam, tudi pri previjanju znam, ne morem pa razumeti prijema, ko leži na hrbtu in dam svojo roko med njene noge, pa jo potem primem za ramo ali kako, da jo obrnem. Tam sem malce v temi… Če jo primem z desno roko in jo z mojo roko primem za desno ramo, na katero stran se mora potem obrniti?

Saj vem, da smo sitne s temi in onimi vprašanji, samo ko bi vi vedeli kakšen ANGEL ste, ko nam takole razsvetljujete naše obupane misli.

Jaz sem se danes cel dan jokala, ker mi konec koncev resnično ni vseeno za mojega otroka, pa še do pediatra ne pridem. Pa sem sigurna, da ko pa bom, pa me bo poslala v RA (če me bo), potem bom šele čakala… Kaj pa ta čas? Naj mirno opazujem vse to? Ne, ne, moram nekaj narediti. Jokala sem se vsakič, ko je zategnila glavico nazaj, ker enostavno nisem vedela, kaj naj naredim, da bi jo odvrnila od tega. Ker me je strah, da bi bilo kaj narobe. Nagonsko sem jo iz ležečega položaja (ko sem jo dojila), probala dati malo v sedečki, da se je omehčala in pol je bilo vredu. Pa to lahko takole storim? Ne bi ji rada naredila škode. Saj sem ji prijela lepo glavico, da ne bi nazaj kinknila, pa z roko oprla hrbet.

Spet sem vam tako veliko napisala, pa nima spet ne repa en glave… Upam, da ne zamerite.

Vedno uporabljam iskalnik in se trudim, a na koncu vam še vseeno pišem, ker sem najbolj sigurna, ker se opredeliva samo na mojega otroka.

Hvala še enkrat in LP.
Res ste kot sonce!

POzdravljeni, Minka,
deklico držite pokonci samo za podiranje kupčkov, v posteljici pa vzdignite vzglavje (podložite sprednje noge, ne le vzmetnico ali dati blazino), tako da je vzglavje dvignejno za okoli 30 st. Po hranjenju deklico polagajte v posteljico na desni bok, da pospešite praznjenje želodčka. Sicer pa čim manj pokonci. Lahko je nosite tako, kot je na slikcah, samo malce bolj leže, pirncip pa isti.
Če jo date na trebušček in se brani, potem jo nežno božajte in gladite od ramen proti pestem, da se sprosti, odpre ročici in sprosti palček.
Ko jo dvigate, jo vedno dvignite z boka (obrnete na bok in dvignete s podloženo glavico).
Nič ne skrbite, deklica nima nobenih dejavnikov tveganja (prezgodsnji porod, možganska krvavitev ali hipoksija, zlatenica….), zato ni kaj hudega narobe, gre le za vzgpodbujanje pravilnih gibalnih vzorcev, da bo se bolje, kot bi sicer bilo.
Želimo si, da bi otroci, ki potrebujejo nevrofizioterapijo, tja prišli najkasneje do 3. meseca. Vendar nujno pa potrebujejo razvojnega pediatra in nevrofizioterapijo tisti otroci, ki imajo resnične težave zaradi krvavitve v možganih, hipoksije, nedonošenosti… Otroci, ki so samo nepravilno pestovani, lahko, čeprav se sliši malo kruto, počakajo. Pediater lahko sam pokaže, kako je treba pestovati, ostalo morajo itak starši sami delati.

lp
Tanč

Najlepša vam hvala še enkrat, res mi ZELO pomagate!

Je imela zlatenico zaradi ABO neskladja, 14 dni bolnišnice po rojstvu, 120 ur fototh. Sedaj bili 168, tak da je vse vredu.

Ja, pokonci jo držimo res samo pri podiranju kupčkov, ali pa če jo šraufka, no tedaj bolj s trebuščkom navzdol.

Ja, res upam da prideva čimprej na nevrofiz., da mi še res pravilno pokažejo kako in kaj.
Sicer pa se trudim in učim prek računalnika in vas, draga Tanč, fajn bi bilo, če bi mi uspelo.
Se pravi, masirati mišice.
No, skoraj vsak večer pred spanjem izvajam masiranje stopal, pa vidim, kako ji prija.

Verjamem, da mi bo uspelo!

Res pa je zelo neprijetno, če se sekiramo mlade mamice, pa sploh če preberemo to in ono, preveliko je teh informacij, se mi zdi, pol pa je prevelika panika okoli vsega, pa vpliva na mleko in vse, čeprav se nam zdi, da saj se ne sekiramo, ampak je to nekje v podzavesti…

Ok, hvala vam res še enkrat! Saj pravim, da ste pravi angel! Pa resno mislim. Je tudi moje počutje dosti boljše, ko vsaj malo vem kaj in kako.
Sedaj se pa tamalika joka, letim… lahko noč!

Nočka in tudi vi si malo spočijte.

lp
Tanč

Živjo,
meni so v Razvojni svetovali, da podirava kupčke tako, da dojenčka obrneš s hrbtom proti sebi (ga nasloniš nase), pa obvezno ritko podpret. Mogoče traja malček dlje, da podre kupček, ampak ga.

Pozdravljena, Lilipu!

Hvala, da si se vklopila zraven.
A to misliš tako, da ima glavico naslonjeno lepo na tebe, tako malo pod ramo, na kost? (malo smotano sem to zdaj povedala)…

A te še lahko vprašam prosim, kaj so pa rekli v RA, oz. kakšnopravilo velja, sedaj sem prebrala na tem forumu, da v ležalniku naj dojenčki z ekstenzijskem vzorcem ne bi ležali, ker ne čutijo težnosti. Kaj pa v jajčki (avtosedežu)? Tak mogoče za kakšno urco, ko bedi, da malo okol sebe vidi.
ALi so jajčke priporočljive? Oporo že ima trdno, samo ali so lahko v takšnem položaju (2 mes in 1 t)???

Hval in LP

V lupinici (ali avtosedežu-lunici) naj bi otrok bolj primerno sedel kot na drugih pripomočkih, vendar tudi tu ni, da bi tako sedel dlje časa. Za kakšno urico ali vožnjo pa je v redu.

lp
Tanč