Ljubavi, šta da ti javim,
sve je otišlo u nepovrat,
al ne bih da se žalim,
takav ti je rat.

Majka mi izpuhtjela,
progutala ju tuđih misli praznina,
sestra mi umrla,
ima nekih pet meseci, što otišla je sa prodavačima dima.

Prijatelje mi odnio đavo,
al neka, valda bio je u pravo.
Rat uništi i menja sve,
ali jedno ostaje.

Volim te, ljubavi, znaj,
nije to ni početak ni kraj.
Tragikomične zamjerke nisu moj čin,
ajde da živimo srcem svim.

Kad sustignu te kapi kiše,
prepusti se, poljubci su moji, na njih piše.
Kad zima ti se u kosti uvuče,
navuci moju ljubav, topla je, ne gori od juče.

Kad tama dušom ti zaori,
oseti me, moje ljubavi zraci su tvoji meteori.
Kad jutrom ti magla padne na dlan,
pronađi moje srce, iz njega napravi dan.

Kad život ti je nezaboravan i lud,
ne pomisli na mene, uzmi sve, što ti pruža put.
Al kad nađeš u zemlji se snova,
probudi se i privuci me uz sebe iznova.

Kako sam ja, ljubavi?
Idem dalje, vihari se smirili.
I ne brini, kad osečaj tvoj prolije se u meni,
gledaš u oči najsretnijoj ženi.

Ti si bolnik in umišljen…